Završio sam čitanje jedne knjige koju sam čitao dosta dugo. Knjiga nije teška, naprotiv. Čitao sam je sa uživanjem, pa nisam ni hteo da merim njenu težinu. Autorka Dubravka Urgešić, a knjiga se zove „Nikog nema doma“. Dobio sam je od brata za rođendan, kada sam ga jejndnom posetio u Beogradu. Mnogo volim kada, kao što je slučaj sa ovom knjigom, ne želim da joj ikada dođe kraj. Nešto kao druženje sa prijatnom osobom, Želeli biste da ste stalno u njenom društvu.

U ranim tinejdžerskim danima sam se rado družio sa malim Commodorre-om . Smišljao sam jednostavne igrice, pravio male programe. Za malog mene i mali programi su bili veliki zalogaj. No, tražio sam uvek još. Danas osećam isti poriv, kada se radi o knjigama. Već nekoliko dana, pošto sam prošarao još jednom zabeleženim zanimljivim detaljima knjige, treba mi nova doza knjige.

Čitanje dobre knjige često upoređujem i sa ukusom dobre kafe. Kako već duže vreme pijem ne iz „A4“ već pomalo iz „A3“ formata šolje, sve više mi pada na pamet veza između šoljice dobre kafe i dobre knjige. U obe bih želeo večno da uživam.

Pozivam vas zato na šoljicu kafe (format po sopstvenoj želji), i ponesite mi preporuku za sledeću knjigu koju bih mogao da pročitam.

MB komentari