Oznake

, , , , , , ,

Do kog broja li je stiglo numerisanje umetnosti? Film je sedma. To je ono što poslednje mogu reći sa sigurnošću. Strip je valjda osma, ili… ne znam više. Predlažem da za sledeću (za svaki slučaj četrdeset četvrtu) umetnost proglase čet. Nije to samo ćapljizganje, što bi rekla moja tetka.

Moj prvi susret sa četom se desio početkom ovog veka. Najpre nisam umeo da se snađem sa opcijama koje nudi „ICQ”, a onda ni sa tom vrstom kontakta gde ne vidite osobu sa kojom razgovarate, a treba da budete zanimljivi. Kako da vas inspiriše devojka kojoj ne vidite oči i ne čujete glas? Teško. Stvar postane još teža ako ste muškarac, pa bi, recimo, trebalo vi da vodite razgovor. Potpuno razumem ogorčenje ženskog roda svakojakim izlivima „mačizma“ sa muške strane. Kao, nažalost, i u stvarnom životu (posebno u ovim krajevima sveta), žene su prinuđene da „uzmu ili ostave“ takve prostake. Nije to neki problem kliknuti ignore, ali je pitanje zašto to žene moraju da rade? Ima li pravo lepša polovina ovog sveta na uživanje, ili samo treba da bude medijum preko koga će muškarac zadovoljiti svoje želje za uživanjem, posebno ako je to učivanje krajnje izopačeno.

A kako stoje stvari sa mnom?

Četovanje se uči. „Evo, moj slučaj“, što bi rekao onaj glumac u reklami za šporete firme iz mog grada. Učio sam najpre gledajući. Gledao sam neke klince koji četuju po sat dva sa istom osobom. „Šta li pričaju sa njima, aman-zaman?“ Ne vredi – gotovog odgovora niotkuda. Četovanje spada u ono što je „Vegeta“ zvala „Male tajne velikih majstora kuhije“ (kuhinju zameniti četom). A onda sam se dosetio.

Ima dva načina da saznate šta muškarci četuju sa ženama: prvi je “nepristojan” a drugi „nepedagoški“. Nepristojno je gledati tuđe četovanje, a nepedagoški je četovati u liku suprotnog pola. No, jednom od ova dva nepočinstva se mora pribeći (ko vam bude držao pridike, izvadite se na Makijavelija (cilj opravdava sredstvo, zar ne?). Čet je, objašnjavam klincima koji dolaze na internet „najveći skup lažova na jednom mestu“, pa iskoristimo ovu činjenicu. Lažimo za sopstvenu dobrobit.

Moje četovanje u liku dame trajalo je jako kratko. Definitivno ima nešto u izboru nika. Mora se privući pažnja na sebe. Mom niku je teško bilo odoleti, pa je istraživanje moglo da počne. „Ko traži đavola, đavola će i naći“. Tako sam dobio ono što sam tražio. Muškarci koji su me „starovali“ su bili uglavnom neiživljeni i isfrustrirani. Od tolike količine prostakluka na jednom mestu mi se smučilo. Istraživanje je okončano. Lovio sam vuka a isterao lisicu. U nameri da saznam u čemu je tajna dugog četovanja, saznao sam kako da ne četujem. Da bih se razlikovao od drugih, odlučio sam da nikada ne lažem i da ne budem nevaspitan na četu. Valjda se ne računa u laž to što ne četujem pod svojim imenom (ili možda grešim)? Ne mogu da se pohvalim da me „klikću“ besomučno, ali ko voli nek izvoli.

Klinci

 

Čet krije mnoge zamke. Ako ne vidite ko je sa druge strane, ako možete birati ime, pol i uzrast koji čete biti, ne možete zaista biti sigurni sa kim ste „na vezi“. E, sad, kako decu uvesti čet, koji im je, naročito u teenage uzrastu bez konkurencije zabava broj jedan na internetu? Valja im objasniti da se ne jede sve što leti. Nisam od onih koji misle da se deci disciplina i vaspitanje usađuju silom i pretnjama (cinici bi verovatno rekli da je to zato što nemam svoju decu). Najbolje usvojena pravila su ona koja se kažu jezikom koji je deci prihvatljiv. Kroz šalu kao formu a ne šala sa suštinom. Zato moji klinci tačno znaju da tamo „sa one strane“ ne mora zaista  da se nalazi „zanosna“, „san letnje noći“, „neodoljiv/a 20“, niti da se zna da sa ove strane nije… I tako se deca ne uplaše, opuste se i počinje žurka.