O ovome je pisao jedan blog prijatelj pre izvesnog vremena. Ja nisam mogao jer nisam bio upućen u temu. Tada nisam gledao domaće izdanje „Kviskoteke“. Ne znam da li sam odgovorio na taj tekst, ali znam da sam ga pročitao.

    Nije prvi ali jeste drugi put da sam danas u reprizi gledao „Kviskoteku“. Nije mi promaklo drvlje i kamenje bačeno na nju kada je krenula na „Foksu“. Ja ne bih baš tako grubo. Umesto toga, dajmo šansu.

    Kviskoteka se više ne emituje u onoj zemlji, jer te zemlje više nema. Nema ni tog vremena. Čitavih nekoliko ratova nas deli od zdravih razuma, bezbrižnosti. Kako onda imati onoliku energiju, šarm, na kraju krajeva i one godine? Godine bismo svakako izgubili na bilo koji način, ali rat je čudo. Kida sve kreativno u nama i pravi sve ovo što je nama inače napravio. Ovo nama se odnosi na svih dvadeset i kusur miliona Jugoslovena.  

    Nema više ni onog Olivera Mlakara i njegovog čuvenog u mojoj kući prisutnog kada hoćemo da se našalimo: „Jest – točno!“. A da li Olivera Mlakara negde ima i danas? Ima ga na hrvatskoj televiziji „Nova“ (nema(m) je više u kablu, pa ne znam da li tamo „Kviskoteka“ još uvek traje), ali ko je gledao taj kviz u svom ovovremenskom izdanju, videće da je Oliver Mlakar danas samo senka onog čoveka. Ni on više nema onu energiju i šarm. Zaboravio sam da li ima Laza Goluže, ali ne možemo ni da očekujemo da se njegovi „brkčići“ smeju kao pre dvadeset godina. Ako ništa drugo, verovatno su osedeli.

    Kviskoteka je danas kviz tačno po meri današnjeg vremena. Sms „Igra detekcije“? Nešto novo? Ne, samo odgovor vremenu. Eto, imamo (tj, imali smo) priliku da vidimo kako to „Oli“ radi danas (ko je u kablu imao „Novu“ TV). Bledo je to. Zašto očekivati od ovog mladića (ne znam mu ime, ali znam da je vodio izveštaje o vremenu na TV „B92“, mislim da se zove Aleksandar) da bude novi Oliver Mlakar? Onaj Oliver Mlakar više ne postoji, ono vreme više ne postoji, vreme kad moj otac izađe iz druge smene da bismo svi četvoro gledali „Kviskoteku“. Zašto bi onda kviz morao da postoji u tom obliku? Zašto silovati emociju i šminkati je da liči na „vreme bratstva i detinjstva“ (neka mi ne zamere Pera Janjatović i Dragan Kremer na preuzetoj frazi)? Ne bih da budem gorak, ali hajte vi sad u sve ovolicnijoj zemlji nađite na primer gosta za igru „Detekcija“ koji će svim takmičarima biti nepoznat, pa da onda igraju kao da ga prvi put vide. Eto na primer, današnji gost je idejni projektant modela Pežoa za 2020-tu godinu. Jedan od takmičara reče da mu se učinilo da je gospodina gledao na televiziji, da mu se čini kako je ovaj imao tada dužu kosu… O tome govorim. Možda preterujem za goste „Detekcije“, ali govorim o suženim prostorima koji su „suzili“ i neke druge navike i standarde. Ne i očekivanja, izgleda. Trebalo bi da i ona budu na tapetu, kada je već sve doživelo resize.

    Ja bih ovom momku koji vodi dao šansu da pokaže šta ume, a kako mi se čini nije da baš ne ume. Naprotiv. Daleko je išlifovaniji od skoro svih voditelja kojih trenutno mogu da se setim a koji vode neki od kvizova . Ako su mu jedine mane što ne vodi kviz u osamdesetim godinama i što se ne zove Oliver Mlakar, onda mogu reći da je bezgrešan. A sigurno nije.
Ne znam, meni se kviz sviđa i baš mi se čini boljim nego što je u ovo vreme „Kviskoteka“ na „Novoj“ TV. Ova koju danas ovde gledamo je samo odgovor vremenu – i to dobar odgovor.

Oglasi