Oznake

, ,

Ovo pišem uveren u postojanje aksioma: „Bloger je mio ma s kog sitema bio“. Dolazim sa jednog kome trenutno nije dobro.

Jedan tekst u mom prethodnom blog životu se zvao „Prolazno vreme“. Nastao je kad sam ostao bez posla koji sam mnogo voleo, kad sam hteo da vidim gde sam. Blog sistem sa koga dolazim, prema trenutnom stanju stvari, ugašen je: umesto priče da sam tamo ostavio sebe, pisaću o tome šta mi se tamo svidelo i šta mi ovde nedostaje.

Gledam ovde ima raznih templejtova, raznih kalupa kako blog može da izgleda. Imao je i tamo, s tom razlikom što je tamo bio otvoreni kod – mogli ste, ako ste umeli, da napravite bilo šta od izgleda svog bloga. Uz obavezu da ostavite link do naslovne stranice mojblog.rs i link do firme koja radi templejtove za MB (nisam nikad uspeo da izgovorim, niti da napišem to ime bez gledanja i sricanja slovo-po-slovo).

I ne bi tu bilo ničeg osobito bitnog, da ja na početku u taj otvoreni kod izgleda stranice nisam gledao kao u špansko selo. Ništa mi nije bilo jasno dok nisam promenio peti izgled koji je počeo da liči na ono što sam video na stranici. E onda je krenulo čačkanje, to što je meni inače tako svojstveno (nema veze sa imenom rodnog grada). Mnogo toga je počelo da biva jasnije, a i blog prijateljica je pomogla da postavim onu Madonu koju pamtite vi koji ste billi samnom i tamo, i to tako da tekst ide, a da ona stoji postojano…

Jedna velika i neprocenjivo vredna stvar koju sam tamo naučio je veština brljanja po html kodu.

Ovde nema te slobode. To poštujem, ali imam pravo da mi se ne sviđa. I ne sviđa mi se. Jer, moj vid je, rekoh to u „prethodnom životu“ jedino čulo na koje ne smem da se oslonim. I vrlo mi je bitno kako izgleda to što vidim. I zato su boje bile onakve kakve su. Voleo bih da ih vratim, ali novi sistem kaže da tu igračku ne mogu da dobijem džabe. I recimo, ako kažem: „E pa onda je neću ni uzeti“, može da liči na inat. Onima koji me čitaju tek u ovom životu ništa drugo i ne ostaje da zaključe. Dok se ne uvere u suprotno.

Pa tako, nova sredina, neke nove igračkice koje tamo nisam imao a ovde imam, neke koje sam tamo imao ovde nemam, ali ono zbog čega pišem blog (sledećeg meseca slavim blog-rođendan) još uvek je tu. I biće dok bude bloga. Za početak, bitno mi je da sam ponovo sreo neke od vas odande.

Možda se kod i otvori, možda se stare boje i vrate. A možda na neki fazon budem uspeo da vratim i sve tekstove koje sam tamo pisao pod datumima pod kojima su tamo napisani. Biće ovo fino mesto za život.

Meni se srušila blog-kuća u kojoj sam odrastao. Sačuvao sam nameštaj. Sa ovim cyber stvarima je lakše – lakše je podići ponovo bez gubitaka (osim izgubljenog vremena). Možda se i stara blog kuća ponovo izgradi. Čekati je besjmimsleno, ali nadati se je ljudski.

Ne, ne mogu i nema smisla da  zaboravim odakle sam došao. Bolje vas našao.

MB komentari na najavu preseljenja

Oglasi