Oznake

, ,

Eto, internet, tačnije Youtube, ne pamti reklamu od pre dvadesetak godina: „Moja mama najbolje kuha!“ Stavio bih je u ovaj tekst da podvuče priču. U mojoj kući se i inače održavaju neke rečenice iz onog vremena, pa se održala i ova. Uz skoro obavezan šaljivi završetak rečenice da jedini u kući ko „ne sme“ da je izgovori je moj otac. I ja i brat, kad se oženimo.

Mislio sam da su blog-prozivke davno zaboravljena stvar, a onda sam ovde na blogum odgovarao na tri. I meni su odgovorili. Da budem iskren, bolje se
snalazim kad odgovaram nego kad pitam.

Neka pitanja su me inspirisala na pisanje novih blog tekstova. Jedno od pitanja koje sam ja postavio bilo je: „Koliko ste zavisni od mamine kuhinje?“

Kažu mi da mnogo pričam (a i da ne kažu, istina je. doduše samo kad su sagovornici inspirativni, zanimljivi). Recimo da i zbog toga, čak i da je imalo
smisla, ne bih u pitanju u blog prozivci objašnjavao na šta sam mislio. Da je neko pročitao tako opširno pitanje, teško da bi uopšte odgovarao. I tad sam znao da ću da pišem ovo što čitate.

Pitanje je, mada se možda ne čini takvim, i „muško“ i „žensko“ – mogu da odgovore i blogeri i blogerke.

Šta sam, zapravo, hteo da pitam…

blogerke,…

Većina nas koji pišemo blogove rasli smo u ono vreme kad se podrazumevalo da žena u kući kuva. Obično je bila majka. Devojčice uglavnom peku zanat od majki, tj od kuvarice u kući u kojoj rastu. Kad pitam neku ženu ili devojku koliko zavisi od mamine kuhinje zanima me koliko se udaljila od onoga što je od svoje prve kuvarice naučila. Koliko prijateljica može da joj promeni način kuvanja naučen od prve učiteljice kuvanja? Koliko ste, drage dame, same eksperimentisale, pa videle da to može i bolje nego kako mama kaže (i ovo je citat iz ondašnje reklame)? Zatim, tu su i razni kuvari u paprirnom ili cyber izdanju, koji takođe kreiraju kuvaricu. Ne mogu bez male cinične digresije: ako nas ispuste u nekoj džungli samo sa mobilnim telefonom koji ima internet, makar nećemo umreti od gladi… Koliko su ovakvi kuvari preoblikovali vas, drage dame? Koliko ste svoje kod šporeta?

…a šta blogere?

Muškarce takođe u najvećem broju slučajeva hrani ženska ruka. Pošto udajom žena u brak donosi kuhinju svoje učiteljice, muškarci menjaju kuvaricu. Koliko ste, muškarci, spremni za promenu kuhače? Za presoljeno, nedosoljeno, nebibereno, prebibereno, za začine koje kuvarica vašeg detinjstva i momkovanja nije znala? Koje nije koristila. Ili da zaboravite one koje vaša bolja polovina ne koristi? Da li biste joj rekli: „Nedostaje više senfa, belog luka,…“?

„A ti?“ – pitate se vi

Da, ima pitanja koja sam vama postavio, a pretpostavljam da biste vi mene pitali. Ovo za kuhinju, na primer.

Poznajem kuhinje nekoliko njih koje nisu moja majka. Trenutno mislim samo na one koje mi se više sviđaju. Mada kruži fama da je mene teško nahraniti, kako vreme prolazi ta rečenica je sve manje tačna (nekad jeste bila). Promena mi ne pada teško, ako je na bolje. A itekako može biti bolje nego što vam je spremala ili kako vas je naučila vaša prva kuvarica. Veliki broj kuhinja koje sam do sada probao bi mogle da zamene moju prvu kuvaricu. Ne branim se od predrasuda ako one proizvode pozitivno mišljenje o nečemu. Tako, recimo, moje pozitivne predrasude prema vojvođanskoj kuhinji nisu nepoznate onima koji me dobro poznaju. To je prva zamena kuhinji moje majke koju sam Isprobao. Opravdala poverenje, naravno. Što je bitnije, pokazala da se ne bunim na zamenu.