Oznake

, , , , ,

Šefovi informatičkog odeljenja obolevaju od virusne infekcije“ – Rodni
Troter

Priča se na nivou anegdote (e sad nisam siguran za koga) da je recimo konstruktoru „Mercedesa“ (ali pre mislim da je u pitanju „Golf“) rečeno otprilike ovako: „Jesi li ti normalan? Ko će da kupuje nova kola ako se stara ne budu kvarila?“ Kad gledam stare „Mercedese” ili „Golfove“, čini mi se da su nekad zaista razmišljali da naprave stvar koja će da traje sto godina. Valjda je to bila odbrana časti profesije, imena firme,… ko zna čega. No, trajanjem sto godina, u jednom trenutku zasitilo bi se tržište.

Ne mora se, dakle, biti podržavalac teorije zavere da bi se reklo kako mora da se troši da bi neki „imali leba da jedu“ (što bi rekao Žilijen u „Nacionalnoj klasi“) time što će proizvoditi nova vozila. „Malo opuštenije“ priđemo poslu i eto podsticaja privrednom rastu i eto kvaliteta koji nije baš ko pre rata. A kažu, opet, da ako platimo neke astronomske cene, možemo i danas dobiti nešto kvaliteta predratnih ili posleratnih „Mercedesa“. Koji vrede kao 5-6 ovih za široku upotrebu. Ma koliko mi se ne sviđalo, mogu da razumem. A svidelo bi mi se, verovatno, da ja radim u „Mercedesu“ ili „Folcvagenu“.

Dalje, pitam se da li neko u tim firmama koje su držale do ugleda kvalitetom onoga što prave, razmišljaju koji bi to šraf trebalo da popuste, šta bi trebalo da zaškripi da bi neko kupio novo vozilo, kad već mora, a da firmu ne bude sramota? Baš kao što Rodni, šef informatičkog odeljenja iz rečenice na početku, brine šta će kao razlog nedolaska na posao da navede svom šefu Alenu. Recimo: „spala“ vrata, propada papučica kočnice,… Nisam vozač, a vozači bi znali šta su to beznačajni kvarovi. I onda promenite svog četvorotočkaša zbog nečega što prave spoljni saradnici „Mercedesa“, „Golfa“, „Audija“, a ne same te firme.

* * * *

Vozač, kao što rekoh, nisam, ali zato jesam korisnik električnog aparata za brijanje. Kad sam, pre šest godina, dobio prvi na poklon, bilo je većanje ne samo gde kupiti nego i koju marku i koji princip (točkići ili mrežica). Ishod razmišljanja, konsultacija, čitanja,… bila je mrežica. Proizvođač – zvučna inostrana marka.

Da sam ja nešto što se zove „Proizvod Od Upotrebne Vrednosti“, molio bih Boga da ne padnem u ruke nekog korisnika kao što sam ja. Nisam destruktivan, ali jesam zahtevan. Tokom šest godina korišćenja upoznavao sam svoj aparat za brijanje i baš onako kako to uvek biva. kad je bilo najlepše, kad smo se srodili – pokvario se.

Nije mi što se pokvatio posle šest godina korišćenja. Svemu mora doći kraj, to je normalno. Ali šta mu se desilo – to me tera na ozbiljno razmišljanje.

Radio je i na baterije i na struju. Tačno to mi i treba. I za šest godina baterije „nisu ni čule“ da su korišćene. Ono na čemu je pao je, nisam mogao da verujem – dugme za uključivanje i isključivanje! Ono je od gume. Jasno, da bi bilo što lakše za upotrebu, meko, elastično, da ne stvara napor kao što bi recimo plastično dugme.

Od upotrebe ili mojom nepažnjom (posle šest godina je nebitno) pojavila se rupa na gumenom prekidaču. Put vodi je bio bez prepreka. Bilo mi je jasno da mom brijaču dolazi kraj. Voda može da napravi pravi dar-mar.

Nije se desilo baš odmah. Bilo je lako dok je radilo parno grejanje: između dva brijanja je uspevao da se osuši. Radijator mu za dan-dva oduzme i sećanje da je bio okvašen, a kamoli da ga osuši. Završila se grejna sezona, takvog izvora sušenja kao što je radijator je nestalo. Svako sledeće brijanje bilo je čista premija. Pre par dana, spasa više nije bilo.

I sad zamišljam da, recimo, odem ili napišem pismo (mail) proizvođaču. I kažem mu: „Poštovani, impresioniran sam kvalitetom Vašeg proizvoda; posle šest godina upotrebe mehanizam je ostao u skoro savršenom stanju,
ali mi se probušilo gumeno dugme, kroz koje je počela da prolazi voda, koja je oštetila električni deo aparata za brijanje“.

Kako bi reagovali? Da li je to blam za proizvođača da mu proizvod padne na tako trivijalnom detalju? Stvarno „malo a“ ne bih izustio da je zakazao mehanizam, da su iscurele baterije, ali dugme!? Možda bi ja trebalo da kažem:
„Svaka čast, napravili ste odličan proizvod; dugo traje, pouzdan je, lak za održavanje, ko mari za dugme“. Ali
ono je „mast odvelo u propast“. Kao kad bismo „Golfa“ ili „Mercedesa“ morali da zamenimo zbog olabavljenog šrafa na poluosovini.

S obzirom na to da nisam vozač, možda sam se išamarao nekim pojmovima, ali verujem da je poenta napisanog jasna.

A ustvari, možda je to znak da je proizvod dobar. Jer, budimo realni: aparat za brijanje se ne kupuje zbog prekidača već zbog noževa, zbog pouzdanog pogona… zbog svega pre nego zbog prekidača. Ipak, ne može da prođe bez izvesnog žala: kao kad imate malo dete koje raste kao iz vode, pa mu stvari omanjaju skoro potpuno nove. Da sam, recimo, bio samo malo pažljiviji, mašina bi i dalje radila. Ali, kako kaže narodna poslovica: prvi aparati za brijanje se bacaju u vodu. A da je moje poverenje u firmu netaknuto, govori činjenica da je jednog “Brauna” zamenio drugi.