Oznake

, , , ,

Može i još

Od pomirenja mog brata sa linux-om (ili makar privida od pomirenja) u međuvremenu se desilo nekoliko koraka napred. Najpre, ja sam počeo samom sebi da reinstaliram linux. Ko me poznaje, zna šta to za mene znači: ideja vodilja glasi: „Nema te softverske brljotine koju reinstalacija ne može da popravi“. Ukratko – oslobodio sam se. I mada sam sve više i više toga radio samostalno, ono što ne spada u kategoriju „sve više i više“ pomagali su momci koji su mi spasili ADSL komplet od vraćanja provajderu, istom prilikom mi spasivši nervni sistem od gotovo izvesnog pucanja. Pa sam tako učio, nameštao kvario, popravljao, obarao i podizao (reinstalirao) sistem, zapitkivao i još jednom – učio. Kamen je, ipak, u proseku išao uzbrdo – učenje je proces koji se sigurno uvek isplati. Ponekad ne postoje pare da se ta isplaćena vrednost izrazi.

Novi izazov – stari izazivač

Drugi korak napred je bilo Ivanovo dolaženje u Čačak sa laptopom. Sa laptopom Ivan je, eto, mogao da sedne i na krevet i da kuca iz čuvenog poluležećeg položaja (što ljudi sa laptopovima uglavnom i rade). Internet je bio na linuxovom kompjuteru. Komunikacija linuxa i windowsa se ostvarivala putem usb-flash-a: skineš podatke sa jednog kompjutera na fleš, pa sa fleša ubačenog u drugi kompjuter skineš iste te podatke. To se zove prenos peške.

Nije mi se to sviđalo, jer sam znao da može i bolje. Da ne kažem: može i ozbiljno. U meni se probudio onaj prastari nagon, koji mi ne da mira, da uvek idem dalje i dalje. Hteo sam da umrežim Ivanov laptop i moj kompjuter. Već duboko ogrezao u graberžljivosti prema linuxovim tajnama, bacio sam se na najosetljiviju stvar, meni jednu od najvažnijih: uspostavljanje komunikacije između linuxa i windowsa – umrežavanje. Danas bi pomoglo mom bratu, sutra ko zna kome…

Windows i linux se, ako ih povežete direktno, ne vide.  Kliknućete ikonicu Network i videćete samo svoj računar. Ja sam hteo da napravim mrežu ta dva sistema. Kupovanje sviča je najmanje što sam mogao da uradim. U kablovima nikad ne oskudevam (pitajte moje ukućane, ali se na vreme sklonite da ne biste bili pogođeni nasumično izabranim predmetom, najverovatnije ravno u glavu). Prvi korak je napravljen. Obezbeđenog fizičkog spajanja, trebalo ih je povezati i softverski.

„Samba“

Dovođenje jednog linuxa i jednog windowsa na zajednički jezik je bila jedna od stvari koje sam učio preko interneta. I kad kažem, kao što sam nedavno, da preko interneta uče samo kamikaze, to sam poprilično potvrdio i na ovom zadatku.

Pobuda je bila čista kao suza i jaka kao stena: kad brat dođe iz Beograda, poveže se na switch, bude umrežen sa linuxom, pa osim što vuče internet, može još i neke podatke da podeli sa linuxom: ne mora da pazi na kom kompjuteru kuca, ako preko mreže može da vidi onaj za kojim ne sedi. Kad vam nikad u životu to ne bude trebalo, baš vas briga da znate da se prevodilac između linuxa i windows-a zove „Samba server“.

Pošto je server, „Samba“ mora da se podešava. I da se razumemo: ovaj zadatak nikad ne bih uradio da nisam imao još jedan kompjuter u kome je najbolji od svih Windows-a – Njegovo Microsoft-Veličanstvo „Windows XP“.

Koliko sam puta samo razvlačio kablove po kući, vukao produžni za još jedan šteker za neke ranije zadatke… Znajući to, osećajući da je ovo zadatak na kome bi se to razvlačenje desilo najmanje deset puta, spremao sam se kao hirurg. Nisam vežbao na modelima, ali sam čitao, i čitao, i čitao. Koliko sam stvari usput naučio, koliko usputnih stvari inače naučim tražeći ono što me zanima – to je čudo jedno („čudo jedno“ nam je porodična fraza). Surfovao, tražio, štampao da ne čitam sa monitora, učio, pisao kratke beleške, podvlačio u uputstvima, badava štampao… išlo je na sve bolje i bolje – bio sam sve bliže i bliže. A onda sam u jednom trenutku, videvši da je teorijski i na papirima sve spremno, ponovo razvukao kablove, seo i lagano, klik po klik ispodešavao sve što je pisalo. Ikonica Network je pokazala dva kompjutera XP-ov i linux-ov. Linux je server, a Windows je klijent. Trenutak kad sam iz XP-a video linuixove fajlove neću nikad da zaboravim – tako će i Ivan da ih vidi. To je bilo to! Naravno, i linux, kao server je morao da vidi šta mu se u klijentima dešava. I video je. Videli su, dakle, jedan drugog. Bilo je provereno dobro, samo što Ivan to nikad nije iskoristio. Laptop je imao „Windows 7”.

„…mačke i miša“

Nije što menja izgled, nije ni što menja raspored koječega u raznim verzijama, ali kad izmenja neka podešavanja – to me baš nervira. Dakle: na „Windowsu 7“ ovo što sam napravio za XP uopšte nije funkcionisalo. Ne da sam se iznervirao, nego sam pobesneo. Moram li stalno od nule? „Windows 7“ se video u Sambi, ali nije bilo moguće ući u njega preko servera. Novi krug surfovanja, domišljanja, pitanja na forumu… Računar sa „sedmicom” nemam, pa sam morao da se dovijam da bih ga imao. Bolje da ne znate kako. Kako sam imao „Windows 7“.  Ukratko rečeno (ne prvi put): „to normalni ljudi ne rade“. Zvao sam ga „laboratorijska sedmica“. Ma šta da uradim, kaže mi da firewall ne dozvoljava da se povežem sa „sedmcom“ iz linux-a. Da situacija bude smešnija, ako povežem XP, linux i „laboratorijsku sedmicu“ – XP i linux se vide, a Win 7 kao da nije u mreži.

Najbliže rešenju su me doveli posetioci foruma Elitesecurity. Čak su i slike bile šta treba da nađem, ali moj „Win7“ to nije imao. E onda mi je prešlo sve preko glave, pa sam rešio da uzmem stvar u svoje ruke. Je li firewall? – jeste. Pretraga po istumbanom windowsu i isključivanje „sumnjivih portova“. Laboratorijski „Windows 7“ je proradio – „Samba“ ga je videla. Čekao se jedan pravi „Windows7“. Čekao se Ivan da dođe iz Beograda.

Pobeda

Došao je. Rekao sam mu šta sam uradio i da bih voleo da to isprobamo. Pristao je ne pitajući mnogo više nego da povežemo laptop da bi imao internet; ne pustiti me da bilo šta objašnjavam je preduslov da vam se osim objašnjenja još nešto desi do kraja života. Samo sam pogledao kablove – razvukli su se sami. Umrežio Win7 u Ivanovom laptopu sa linuxom u mom kompjuteru. Naravno, videli su se. I ja sam bio srećan.

Kad bih Ivana pitao zna li šta sam uradio i zbog čega bi to njemu moglo da bude korisno, kladim se da ne bi znao. No, zar moramo znati da napravimo avion da bismo se u njmu vozili? Taman posla kad bih morao da se razumem u proces nastajanja i snimanja filmova da bih gledao Marlona Branda u „Kumu“.

(p-r-v-i–d-e-o–j-e–o-v-d-e)