Ovde me prozvao Oblogovani. Na „fejsu“. Blog prozivka u kojoj treba da odgovorimo na 11 pitanja, a i da postavimo isto toliko, pa da prozovemo 11 ljudi da odgovore.

Može biti da je to postavljanje pitanja/odgovaranje na pitanja igra sadizma i mazohizma, možda ja ne umem da igram. Blo kako bilo, mnogo lakše odgovaram na pitanja nego što ih postavljam. Zato će mojih 11 pitanja izostati. S druge strane, sa zadovoljstvom odgovaram na ova pitanja, kao i na pitanja svakoga od vas. Samo me obavestite da ste me pitali.

I sad će tekst da se pretvori u obraćanje njemu – Oblogovanom. Tako mi je lakše da pišem. Evo ga urađen domaći:

1. Jesi li nekome učinio nešto loše?

Jesam. Trudim se da nadoknadim, da se iskupim, ali za neke je već, nažalost, zauvek kasno. 

2. Razgovaraš li sa samim sobom?

Nekad dok sam bio, recimo, osnovac, tako sam razbijao strah kad odem na čas nespreman – to je bilo svesno; danas ako se zaboravim, ono o čemu razmišljam često izađe iz usta nekontroliasno.

3. Veruješ li više internetu ili televiziji?

Internetu; Ma koliko bilo informacija koje su netačne, Internet pruža šansu i da dođeš do istinitih, jer ih, kao i lažnih, na internetu takođe ima; za razliku od njega, TV vrlo lako oblikuje mišljenje, kao neprikosnoveni gospodar – teže je izabrati i čuti glas razlike. Mislim… pogledaj samo naše televizije – njihovu informativu.

4. Da li više voliš da odćutiš komentar na netu koji ti se ne sviđa ili da odgovoriš na to…?

Generalno, celog života učim dve stvari:

– da ono što mislim umem da kažem (da moja reč stigne moju misao i da je prepozna). Ovo prvo, što sam stariji, ide daleko ispred drugog.

da „Stanem na loptu“ – da ne odreagujem baš istog sekunda; dakle, da ono što umem da kažem – progutam. Što dovodi do kontradikcije

5. Azilanti…?

Hvala ti za ovo pitanje, jer sam hteo da napišem ceo jedan tekst na tu temu. I to ne sad, nego još u vreme kad su azilanti naseljavali predele oko Đerdapa, ono nešto oko poplava. Moramo im pomoći – ukratko rečeno. Za duže – spremam tekst.

6. EU…?

Odgovoriću „iznutra“, dakle, krajnje lično: ja sam Evropljanin – tu sam se rodio; oko mene je Evropa, ja je volim. Vratio sam se pre par nedjelja iz Praga – niko veći, srećniji od mene zbog čineinice da sam upoznao još jedan deo moje zemlje – Evrope. Političko udruživanje u uniju – ako su oko tebe svi u istom društvu, izbora nemaš. Čini mi se da se toj stvari pristupa isuviše navijački.

7. Šta je Jozef K. video u onom osvetljenom prozoru pred svoje pogubljenje…?

Propuštenu šansu

8. Slažete li se da je biti Hrišćanin danas, jednako biti revolucionar…?

Ateista sam, ne mogu da komentarišem

9. Da li je za Siriju bilo bolje da imaju Asadovu diktaturu, ili današnje bezvlašće…?

Još jedan dragulj među pitanjima, na kome ti takođe zahvaljujem:

Kaže se – danas to često možemo da čujemo – da narodu „ništa ne odgovara i da samo kuka“. Obično se misli na vreme: e ne valja vam kad je -20, a ne valja vam ni kad je +40. Pa, naravno da ne valja, jer postoje i godišnja doba kada je vrlo prijatnih 20-ak stepeni; ona se zovu proleće i jesen. I naravno da niko ne voli ni da se peče, ni da se ledi. To je kao ovo pitanje: da li vam se više sviđa diktatura od bezvlašća; meni se ne sviđa ni jedno ni drugo; meni bi se najviše sviđalo da se u tim zemljama postigne minimum potrebnog dogovora da se izgradi društvo koje će da bira da bude uređeno, da vladaju izabrani od saog tog naroda; dakle nešto treće. Ni prethodno ni nastupajuće zlo.

10. Da li ste pročitali bar jednu knjigu Haleda Hoseinija i kakvo je vaše mišljenje o tome?

Nisam.

11. Verujete li zaista da je srednji vek bio baš tako mračan?

Ukratko – verujem. Za mene je svet u kome ti ograničavaju pravo da znaš, svet mraka. Možemo ga zvati bilo kako. A učeni smo da je bilo tako. I to smo učili bez interesa ideologije ili političkog establišmenta koji je u trenutku našeg učenja bio na vlasti (pa da onda kažemo kako smo, eto, istoriju srednjeg veka učili od pobednika koji su je pisali i nama prezentovali).

 

Oglasi