Oznake

, , ,

Loša vest

Sa nevericom i strepnjom čekao sam da vidim kako će izgledati to kad ih više ne bude. Kad ne bude emisija na radiju na koje smo navikli čak i mi iz unutrašnjosti, a koje smo mogli da slušamo na radio stanicama koje hvatamo zahvaljujući dvema srećnim okolnostima: internetu da prenese ono što je etru nedostupno do znatiželjnih slušalaca i entuzijazmu uredništva ili koga god drugog u tadašnjem “Studiju B” da strimuju radio program. Slušajući “Diskomer” tako online, nastao je tekst na ovom blogu Slobi Konjoviću s poštovanjem”. Moj više nego skroman način da kažem hvala svom muzičkom svetioniku, makar izvesno vreme, ali u meni veoma bitnim godinama. Druge muzičke emisije Studija B” sam slušao ad hoc. Kad naiđem, kad imam vremena –  kad se setim, na kraju krajeva. A bile su to emisije koje su zaista otvarale novi svet.

Dobra vest

I kažem, čekao sam kraj. Klik na sajt Studija B” je bio redovna aktivnost. Isplatila se koliko se moglo – saznao sam da će emisije dobiti svoja online izdanja (neke su ih več imale). Mojoj sreći nije bilo kraja. Mislim, stvarno i nije neki fazon da se kreativnost i želja za stvaranjem ljudi koji su pravili te emisije uguši voljom novog vlasnika Studija B”, koji, rekao bih po potezu koji je napravio izbacivanjem muzičkih emisija sa Radija Studio B”, i ne razume poentu niti suštinu postojanja radija čiji je vlasnik postao. Dobro, makar deo te suštine. Ali bitan deo.

Tako je, smatrao sam, želja pobedila nerazumevanje. Ukratko – pravda je pobedila. Oduševljen, a u želji da sa svoje strane dam doprinos slušanosti “Diskomera”, šerovao sam na svom fejsu svako novo izdanje domaće top liste. Iz nedelje u nedelju.

Loša vest

Na stranu to što sam se pitao kako će da izgleda dinamika objavljivanja novih emisija, kada to nije obaaveza već stvar entuzijazma. Da li on, kada i kojom brzinom nestaje? Da li ga je moguće zadržati? Makar se zubima uhvatiti za branik kamiona koji odlazi, dati sve od sebe… Prvo što mi j epalo na pamet je film “Tango Argentino”, u kome, kad su Hulija smestili u dom, a on hteo da izvrši samoubistvo pevanjem, jedan od njegovih dvojice priijatelja kaže dečaku: Pevaće, pevaće, pa će jednom prestati”. E, toga sam se setio i iz sve snage se nadao da se to neće desiti.

Odmah se osetila razlika. U boji glasa. Nije to zbog aparature kojom se snima. U glasu voditelja nekih od tih emisija osetio sam onu boju kad znamo da nas niko ne sluša, kad imamo osećaj da pričamo samima sebi; recimo, osećaj kao kad pišemo dnevnik, za koji verujemo, a zato ga i pišemo, da jednog dana čitamo samo mi (opisao sam to jednom davno u tekstu Rikošet duvanskog dima”). Drugačije čovek govori sebi u bradu” od onoga kad zna da i drugi to treba da čuju. Dobar deo voditelja u tim emisijama imao je baš takvu boju glasa. Probao sam da slušam, i vremenom se navikao.

Dobra vest

Navikao sam se, jer sam stao na loptu”, postavljanjem jednosatvnog pitanja: Šta ti je najbitnije u tim emisijama?” (Diskomeru” ponajviše). Najbitnija je muzika, da se bude u toku sa novim dobrim zvukom. Ovo je tačka bez koje ne bih mogao dalje da slušam. I rešio sam da nastavim.

Navika uvek ide dvosmerno. Ne navikavamo se samo mi – navikavaju se i na nas. Tako su se voditelji, rekao bih, trgli, probudili se. Ko zna, možda im je neko rekao to da zvuče nezainteresovano. Posle par nedelja, uglavnom nisam osećao razliku. Štaviše – činilo mi se da se sve vraća na staro. Sigurno sam i ja napravio korak napred – da prihvatim nove prilike, zarad višeg interesa.

Loša vest

Zna se kako počinje nedelja: posle svih logovanja, klik na  sajt da se nalepi i čuje novo izdanje Diskomera”. Moj facebook zid je, u međuvremenu, uveliko postao oglasna tabla Diskomera”; čini mi se da skoro ničeg drugog na njemu nije ni bilo. Jedne nedelje je izostao. Ne bih rekao da je navika – više je refleks: čim nečega nema, pomislim na najgore. Šta da radim – nije prvi put da gubim, ali me neki gubici još uvek nerviraju, a poneki i bole. Ovaj izostanak liste me ipak iznervirao – zar opet?

Volim fejs zato što je najbrži i najsigurniji način komunikacije. Više ljudi ima otvoren fejs po ceo dan, nego što drži mail box otvoren 24 sata. Da, recimo, Diskomer” ima fejs nalog, bez ikakve sumnje bih pisao da pitam šta je sa Diskomerom”, zašto nema liste. Imam, doduše, na fejsu prijatelja koji rade na „Studiju B”, ali ja to više volim da pitam direktno.

Nada

Poslednje što sam čuo bilo je da će lista biti vođena ne više od nedelje do nedelje, već od ponedeljka do ponedeljka. Bez obzira na to – prošlo je par ponedeljaka, a liste nema. Kao što već rekoh, palo mi je na pamet da je splasnuo entuzijazam, „da će Hulio zaista da prestane da peva”, ali će, najverovatnije biti da je letnja pauza. Eto, tu bi, recimo, mogao da se sakrije razlog za fejs stranicu emisije .

Jedna od mojih rečenica, koju najviše volim kaže da “ne priznajem vreme pre interneta”. Da ga nije, ne bi bilo mnogih stvari – “Diskomera”, bih, na primer, mogao samo da se sećam.

I eto, od jeseni će moj nalog na fejsu ponovo biti “dosadan” – šerovaću trud i energiju ljudi koji se ne daju.

Oglasi