Oznake

Pre čitanja ovog teksta treba znati:

Jedan od glavnih junaka ove priče nikad nije seo za računar. Ni ušao na internet. Slabo da ima i osećaj koliko bi toga mogao da pronađe što ga interesuje. Dođe ponekad, zatraži nešto, ali da mu ja pronađem. Ipak, u ključnim trenucima, bio je tu da pomogne da sistem funkcioniše. Ovo je priča o jednom od tih trenutaka.

************

Uvod

Ortak je imao školskog druga koga su uglavnom zezali. Jedna od situacija bila je kad ih je lik stavio u tek kupljena kola i vozio kola da isproba (u društvu je lepše). U jednom trenutku je podigao prst kao znak – “Tišina”. “Ćuti, slušam rad motora”.

I ja slušam…

Rekoh već negde i u web prostoru – a u realnom milion puta – mogu da isklikćem Boga Oca, ali da “zabijem šrafciger u kantu” – ne bih, ako baš ne moram. I kad god sam to uradio, neko je morao da dovršava. Ili da popravlja.

Volim, dakle, klik, pa i kucanje komandi, gde mora. Klikćem danju – klikćem noću. Danima, po okeanima… Tako klikćući sam pronašao i program koji čita bitne napone i temperature vitalnih delova kompjutera, čak i broj obrtaja kulera. Program, povrh svega, da “opisnu ocenu” izmerenog: “normalna vrednost”, “visoka vrednost”, “kritična vrednost”. U meni, naravno, takođe spava školski iz uvoda. Zato sam svaki čas otvarao taj program. I biće da važi ono (opet mogu da kažem za sebe) – što više proveravaš, život će ti se sa većom verovatnoćom narugati čim dobije priliku – kiksnućeš tamo gde si najviše proveravao. Ljudi kao ja, odbranili bi se rečima: “E, a da nisam proverio…” Taj zamišljeni dijalog bio bi vrzino kolo.

Da, proveravao sam s vremena na vreme. Izmerene veličine su u jednom trenutku postale kritične. I temperatura na grafičkoj kartici i na procesoru pretile su da preseku vrpcu na cilju od koga se  trudi bivati što dalje.. Ne smem da pominjem te cifre. Moralo je da se reaguje, inače ode procesor. Činilo mi se da mi po mozgu prže ti Celzjusi. 

“Treba da kupiš srebrnu, ili silikonsku pastu”. To je bio samo korak. Korak koji sam već znao. I radio (opet neko drugi umesto mene). Druga tačke je već bila problem – kako staviti tu pastu na potrebno mesto? Nije tu bilo vremena za kukumavke tipa: “Pa, skoro sam…” Dobro, onda nemoj, ali ode procesor. Mini “istraga” je utvrdila da je bolje kupiti silikonsku nego srebrnu pastu. Postupio.

Saveti i priče kako sprovesti slabo su pomogli. Mršavo je to za nekog kao ja. Mada sam se oko softvera trudio da se što više osamostalim (decu vaspitavajte pričom o tvrdoglavosti na mom primeru), nije mi se dalo da čačkam šrafcigerom po kanti. I nije mi se smarao neko pitanjima. I zato sam opet potražio pomoć YouTUBE-a. Kako zameniti pastu na procesoru?

Priprema

Našao sam klip na YouTUBE i krenuo da ga proučavam. Ideja je bila da što bolje proučim kako se radi, a da onda nekome ko je doktor majstorskih nauka poverim da to uradi, a ja da govorim: sad ovo, sad ovo. Od čoveka na čiju ideju sam dobio prvi kompjuter, boljeg kandidata za ovaj posao ne možete pronaći. Dobio je posao na tenderu na kome drugog ponuđača nije bilo. Jer bio bi višak. I jer je poverenje za mene najjača reč.

Studirao sam klip. Niije mi bio dosta jedan, nego da vidimo šta kaže više njih. Srećom, što bi u matematici rekli, klipovi su konvergirali prema skupu nekoliko zajedničkih detalja. I tako pripremljen “iz više udžbenika”, koraka “složenih” u stabilnu, logičnu celinu, dao sams se na posao “poslovođe”. 

Poslovođa

Ni sam nisam mogao da znam “kako će mašina da se ponaša” pre nego što sam počeo da je sklapam. Ta mašina sam bio ja u ulozi vođe posla. I začudo, ponašao sam se kao kompilacija svih YT klipova koje sam na ovu temu pogledao: šta ne raditi ni slučajno, kakvu “šaru” pastom napraviti, premazivati ili samo napraviti figuru, koju figuru, gde…

Učitelj me već naučio. Nisam se ponašao kao da to znam od rođenja. Bio sam samo siguran u svaki svoj korak. U svaku stvar koju sam rekao da mor da se uradi. Jer to su koraci o kojima treba da brine onaj ko vodi posao.

Učitelj YouTUBE se pokazao dobro, jer je moja učenička ruka u ulozi koordinatora bila sigurna. Ruka izvršioca je bila na visini zadatka. YouTUBE je, tako, dobro preneo znanje. I sačuvao plamen koji ne sme da se ugasi.