Komentari – Ostav!

15. avgust 2010 13:03:07, tomsojer

U moje vreme može da se bira, I ja sam odabrao……………..da budem dezerter. 😀

15. avgust 2010 13:07:47, Sizif

#TomESojerU – znam još neke koji su odabrali isto. Treba petlja!

17. avgust 2010 10:17:35, Gost kod grofice na veceri

U ona stara vremena, mogao si da izvučeš nešto za sebe. Nešto kao život u malom, kao neka maketa života, u kojoj je sve pojednostavljeno prikazano.

U današnje vreme, trebalo bi da tu neku vrstu inicijacije, koju je nakada predstavljao odlazak u vojsku, zamene letnji kampovi za mlade, organizacije kao što su izviđači, ili skauti recimo, ili praksa poput učeničke i studentske razmene i sl.

17. avgust 2010 18:02:43, Sizif

#Grofe – da, “maketa života” je dobra kvalifikacija vojske, ali da li je život samo to što ćeš u vojsci da sretneš? Da li te stvari možeš i na drugi način da saznaš i da li si hendikepiran za ta znanja ako “nisi proš’o vojsku”?

Da li može da se sazri i bez vojske? Da li baš uvek čovek iz vojske izađe zreo?

Osim života u zajednici ljudi koje prvi put vidiš i odvajanja od roditelja (ajde, dobro, i pucanja), sve ostalo možeš da stekneš i u kući: osećaj za obavezu, savesnost, odgovornost za (ne)urađeno; ali sve ostalo u vojsci ti radiš po komandi, dakle, opet ne misliš nego izvršavaš (što kažu u vojsci: “Uradi pa se žali”); dođeš kući i opet si onaj isti. Ako je neko “ljubi-ga-majka” pre vojske, biće to i kad se vrati kući. Ako bude imao sreće, biće kasnije “ljubi-ga-draga”. U suprotnom, život će ga sam naučiti.

Vrlo dobro si pomenuo letovanja, kampove, izviđače, skaute, razmene studenata. Možda je jedina (ili jedna od retkih) prednost vojske u činjenici što je besplatna; verovatno bi svaki roditelj voleo da mu se dete na neki način nauči osamostaljivanju a nema uslova. Ta strana vojske je sasvim OK. Nemaju svi ljudi kuću na selu, ili ekonomskih uslova da svom sinu obezbede “školu kaljenja” da tako kažem. I još nisam čuo da ej neko rekao nekome da je “čovek jer je bio na studentskoj razmeni” ili “postao je čovek jer je deset dana bio na Adi sa izviđačima. Sticajem nekih okolnost, opet, znam otprilike kako se radi(lo) u tiim kampovima. Al, ne vredi, bez vojske si….

Ali ovde bih, osvrnuvši se isključivo na vojsku, pitao: a kako se devojke osamostaljuju? Ne, ne želim da ih vidim u vojsci, pa me mogu mrzeti sva udruženja za ravnopravnost polova na svetu. To je ipak pre-te-žak fizički napor. Druga je stvar ako neka devojka hoće – poštujem pravo izbora.

No, drugo nešto je meni u toj priči mnogo zasmetalo, i praktično je bilo okidač da napišem sve ovo: šta sa onima koji nisu išli u vojsku? Da li oni zaista nisu ljudi (“nisi čovek dok ne prođeš vojsku”, ja sam tu rečenicu čuo svojim ušima)? Da li su oni koji “šetaju nepokretne babe” zaista zabušanti i “hvatači krivina” i ne znaju šta je to surovost života? Još jednom kažem: brinuti o starim iznemoglim, bolesnim osobama nije “luk i voda”; ko proba znaće.

Kao što rekoh (a nisam slučajno rekao baš na taj način) – ja nisam čovek, a to će reći nisam išao u vojsku. Ne mislim da sam uskraćen za bilo koju lekciju u životu (osim čišćenja i rasklapanja “papovke”) koju sam mogao da naučim u vojsci; roditelji koji misle o svojoj deci će naći načina da ih nauče svakoj ili makar onim najvažnijim životnim lekcijama, a ne da čekaju da ih vojska “napravi ljudima”.

Ovo sa umetnicima je isto tako jako potcenjivački: pretpostavimo situaciju nekog mladog gitariste ili cele grupe koja treba da potpiše ugovor da nastavi karijeru negde van. To je krupna odluka, taj mladi čovek (ili ljudi) kreće-u-život – sam sa onim što zna. Ali ne – ti sine moraš prvo malo da kopaš, malo da zaležeš, a malo da pucaš, jer možeš ti i na Mars da odeš, tek ti je zelena knjižica diploma za život. Ne sazreva se samo u vojsci, hteo sam da kažem.

Pitanje kakve su moje kvalifikacije da pričam o nečemu u čemu nisam bio učesnik nije baš na stabilnim nogama: dve trećine muškaraca u mojoj porodici su (bili) vojni obveznici; i oni kao i desetinama drugih koje sam slušao je dovoljno da pomeneš “v” i ostaće sa pričama do jutra; samo posvetiš pažnju tim pričama i štošta ti postane jasno.

19. avgust 2010 9:10:39, preslicavanje

Jesam neke zivotne lekcije naucio u uniformi, no – naravno da sam ih naucio za 12 dana i nije bilo potrebe ostajati 12 meseci. Ko god potegne temu obuke ili nema pojma ili laze – imao sam 3 dana obuke, 1 uniformu, bez opcije presvlacenja – sto nas je spaslo puzanja i kopanja rovova, 1 gadjanje i onda 4 meseca straze, tako OBUCEN za ODBRANU… Mos’misliti…. Te godine sam izgubio i poslednju trunku poverenja u sisteme koji vladaju u mojoj domovini, i naravno da me vise nikada nisu videli.

Ima jedan ludacki aspekt koji se ne nigde ne pominje: jedan od razloga totalne propasti stampane pornografije u Srbiji jeste i smanjenje broja stajace vojske.
Od kako se broj vojnika u Srbiji smanjuje – tako se i smanjuje i tanji broj izdanja ove kategorije!

21. avgust 2010 20:22:15, Sizif

#prešlicavanje – vi koji ste bili “na licu mesta” verovatno imate mnogo razloga “za” ili “protiv”. Moje viđenje je bilo sa strane, ali potkovano mnoštvom priča. Da je nepotrebno duga mogao sam samo da nazrem. Prava stvar zaista jeste: ko voli, nek izvoli. I naravnop, za pare, kao i svako drugo zanimanje. Služenje bez oružja nije “mamino sinovisanje” već humanitarni rad. Bez oružja se služe jer:
– država dopušta pravo izbora
– ljudi ne žele da pucaju izz ličnih ubeđenja

Ipak, ovo nije ni spartansko veme niti spartanska država. Muškarac ne postaje čovek u vojsci, već #mu se to desi” kroz život.

27. avgust 2010 3:23:34, maslina

Ko zna mozda je ta baka bila vojnik 🙂 Trebamo brinuti o starima 🙂 Svi smo mi buduce bake :)))) Sto se tice vojnog roka, da sam musko, cini mi se da bi mi to bila nocna mora. A opet i bake su namcoraste.. Ko voli nek izvoli, ko nece nek se ne namece :))) Mozda bi valjalo onako, tri meseca.. kratko ali zestoko:)

28. avgust 2010 13:58:46, Sizif

#maslina – ko ne želi ne treba ni sekund da provede tamo. Ko provede vojni rok ne treba da potcenjuje one koji nisu.

Bakama moramo pomalo i da gledamokroz prste zbog njihovih godina, ai da im pomognemo; ne volim kad neko misli da je to što pomažemo starima i bolesnima “‘vatanje ‘ladovine”.

14. septembar 2010 10:10:20, Ulica_brestova

Ukidanje ovog ali produžetak trudničkog roka! Vrlo brzo će skočiti natalitet, zašta ja zdušno navijam 🙂

14. septembar 2010 12:50:15, Sizif

#Ulica_brestova – o “ovom” roku sam rekao sve; što se trudničkog tiče, evo i moja dva prsta. 🙂 Nego, šta misliš o navijačkim rekvizitima, pošto kao dvoje navijača već činimo klub navijača? Šta bi nam bilo na zastavama? Koje oznake, koje boje? Mislim da nije nezanimljivo razmisliti na tu temu. 🙂

15. septembar 2010 13:17:58, Ulica_brestova

“Šta bi nam bilo na zastavama?”- Bebe!

8. oktobar 2010 10:08:09, Troja

Raditi sa starim ljudima je jedna od najhumanijih stvari koje ljudsko bice moze uraditi. Kao sto neko spomenu, svi cemo mi postati stari i slabi jednoga dana.

Ne mislim da vojsku treba u potpunosti ukinuti, mada bi svijet bio prekrasan kada vise ne bi bilo potrebe za ratovima i sukobima koji se rjesavaju oruzjem.
Ja sam bila pripremana (psihicki) za to da ucestvujem bar u jednom ratu u toku zivota, pa kada je zapucalo napustih zemlju. Do ovog dana mislim da sam zbog toga dosta propatila (samoca i slicno), no ne bih se mogla zakleti da ne bi bilo i gore da sam ostala u Sarajevu i “igrala se” rata.

8. oktobar 2010 14:59:25, Sizif

Ekstra zakasnelo, ali podržavam ideju #Ulice Brestova, za simbole na “navijačkim zaszvama”.

#Troja – Prvi pasus mogu samo da potpišem – već sam sve rekao. I ja bih voleo da vojske nema, Vama sa tako stravičnim iskustvima verovatno je svake vojske i više nego preko glave.

Ali ako se već mora što se tiče vojske, zašto ne bi bilo zanimanje kao i svako drugo? Lepo ideš i budeš vojnik za pare. Šta tu ima loše a ne ovako:
Bila je obavezna, a za vrme služenja, zaposlenima nije priznavan radni staž ako su služili vojsku iz radnog odnosa (kao moj matori, na primer). Pa niko nije išao u vojsku n aizlet, nego da (kako su mislili oni koji su zvali momke u vojsku) da brane zemlju ako zatreba. i šta je ispalo na kraju. “Gde si bio” Nigde “Šta si radio?” Ništa.
E sad: kad si mlad: godina više-godina manje. Ali kad se dođ pred penziju, godina je preduga. Ako još moraš da doplaćuješ sam, jer postaješ tehnološki višak pa gubiš posao, godina je preduga.
Ima definicija u Zakonu o odbrani iz SFRJ koji kaže: “Odbrana zemlje je dužnost, pravo i naveća čast”. E sad, bilo bi malo nepošteno da ljudima koji su oštećeni za neplaćene radne mesece provedene u vojsci neko kaže: zašto da ti platimo nešto što je tebi bilo pravo i čast?

A šta vi mislite o ovome?

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s