Komentari – Suvenir

25. avgust 2009 0:23:57, perla

Odgajanje je praljudski fenomen, star kao i ljudski rod. Ono je trajna, iskonska i posvudasnja pojava. Otkad postoje ljudi, postoji i njihov odgoj. Stvarnost odgoja je veoma vazna za ljudsko drustvo, toliko vazna da se bez njega ne moze ni zamisliti civilizacija. Vazna za covjeka kao pojedinca a tako isto i za ljudsku zajednicu. Kako nekad, tako i sada. Mozda danas jos vise nego prije!

25. avgust 2009 9:10:34, ariel

Nazalost, predrasude su danas zastupljenije nego ranije. razdor povodom njih sve veci, cini se da nikada nece ni nestati. Mali, sitni ljudi, nista vise…plasljivi pacovcici kojima su predrasude tek izgovor za njihove sopstvene probleme i greske u genetskom kodu…tuzno.

25. avgust 2009 9:43:48, Gost kod grofice na veceri

Čerčil je rekao (onako snobovski) da je za frak, potrebno četiri generacije.
Nama, s obzirom da nemamo pamćenje, ne pomaže vreme.

Slične vaspitne mere je koristio Tito. I on je kao i ti grdio i pokušao da ućutka ili ukloni tu isključivost… Nije to njegov izum… ne znam da li si imao prilike da vidiš domaće čitanke od pre II svetskog? Ista stvar, samo ponešto drugačija terminologija…

Na žalost, kako su ubili kralja Aleksandra, odnosno ubrzo pošto je umro Tito, mase su jedva dočekale da se “dohvate” i pobiju međusobno…

…ako ljudi koji žive sa pola mozga gaje svoje potomke da i oni žive sa pola mozga, onda je budućnost nevesela.

25. avgust 2009 10:38:19, TomSojer

Treba im stvoriti neku novu hippie kulturu. Pa da vidim onda koliko će uticaja da imaju zatucani roditelji!!! PEACE!!!

25. avgust 2009 10:44:22, MMMila

Saglasna sam sa tvojim misljenjem, ali ne i sa metodom ZABRANE bilo kakvog govorenja. Tabu teme izazivaju, podsticu. Onda, mozda ipak treba dati sansu deci, jer nekada i ne znaju koliko mogu povrediti obicnim vicem. Ne znam sta da ti kazem… ali ta deca su te viceve cula u svom okruzenju, verovatno od starijih. I ne bi njih trebalo kaznjavati zbog roditelja. Treba ih promeniti da NE BUDU kao roditelji. Pokazati im koliko smo svi isti, slicni, a ni malo razliciti bez obzira na veru, rasu i, nazalost u tu vrstu spada sada, politicko opredeljenje.

25. avgust 2009 11:33:27, eMili

Ovde u Vojvodini većina nas je toliko izmešana u mešovitim brakovima da nam ni takvi vicevi ne smetaju mnogo, dakako osim onih crnjaka, ali u jedno sam se više puta uverila: da najbolje viceve o, recimo, Bosancima ispričaju upravo Bosanci. Ili kako bi to slikovito objasnila: Šta ti smeta kiša ako si u vodi?

25. avgust 2009 12:16:21, Sizif

Uh, dopada mi se rasprava, pa imam što-šta da kažem:

#Perla – obradujem se uvek kad vidim lepo vaspitano dete

#Grofe – ne znam sa koliko je dece Čerčil morao da radi i da od njih stvori skladnu mašinu, ali se sa njim slažem; jedino što ja moram da radim s-a-d-a sa decom sa traumama

Kako Tita u poslednje vreme tretiraju, kad čujem neko poređenje s njim, moram dooobro da promislim da li je kompliment ili ne; on je branio? Pa zato što je on branio ja danas moram da gasim požare, tako da ne može baš da se poredi to dvoje; nekima je bilo stalo da se istakne nacionalno, on branio, a sada je to eksplodiralo, pa i pucalo, ubijalo… I zato moram to da odstranim makar iz prostora u kome radim; imaju gde da budu ono što jesu, da spominju rodbinu drugačijima od sebe, ali tamo gde dolaze na internet i druženje ima da zaborave na to,

Čitanke nisam video i nemam želju jer ne mogu da gledam da se tu ne pominje ni Tito kao predvodnik borbe protiv fašizma (a ne kao ono što je bio posle rata), a verovanto ni učešće ove zemlje u borbi protiv fašizma; pisao sam o tome za jedan sajt i za novine, a povodom pretprošlogodišnjeg dana borbe protiv fašizma.

TomE SojerU – znaš kako: verovatno im nije teško da makar dok su tu zaborave na neke stvari koje uobičavaju; jednostavno, gde god odeš pstoje pravila ponašanja; mogu da nam se ne sviđaju, ali ih moramo poštovati; za hippie, kao što Čerčil reče, treba generacije da prođu, mada je ispustio mali detalj – trba da prorđu, ali najpre proces treba da krene. Znači – hippie!

#MMMila – postoji svega nekoliko stvari koje ne dozvoljavam, a to je da bih predupedio incidente (još jednom kažem taj vic sa Romima koji je ispričala devojčica, sigurno buduća majka, je odvratan i nikakvo opravdanje ne vidim da bih to tolerisao, posebno zbog načina na koji se čitava stvar desila); Imam dovoljno iza sebe da bih mogao da tvrdim da su ta ograničenja nužni minimum;

inače interesantno mi je da deci možete dati ceo svet na dlan, reći im da samo jednu jabuku ne smeju da diraju, oni će posegnuti za tom jabukom; nezgodno je ako je to jabuka razdora; to što ja ne dozvoljavam je osnovno za funkcionisanje velike grupe različite dece; to nisu braća i sestre., pa da na neki način razmišljaju slično, … to je kompozicija različitih načina mišljenja, ako hoćete i različitih nacija, koje se na TV-u i na pijacama ne podnose, a profunkcionišu na mom radnom mestu na nečemu zajedničkom, makar dok su tu. Tačno tako – zabrana podstiče, ali veruj mi, ne želim da bilo šta isprobavaju dok su tu kod mene. Eno im park, ulica, kladionice, pa nek tamo isprobavaju vređanja svake vrste;

* * * * * *
Probajte da zamislite da neko kaže: “Ma neću da idem tamo, tamo se skupljaju Muslimani, Vlade je sto posto Hrvat, a ko zna možda i Jevrejin – čuo sam da…” Zamislite, dalje da dođe baš tu na internet i da kaže isto To jednostavno ne može, a kome se ne sviđa nek traži neko tolerantnije mesto.

25. avgust 2009 12:33:37, MMMila

Nisi me razumeo, ali nema veze. Svaka tabu tema i zabrana mora da bude objasnjena! Kratko i jasno! Ti imas t jednu grupu, nikad vise od njih desetak. Znas da mi je sestra profesor matematike, radi u skoli gde je puno romske dece, tu je gomila problema. Svako odeljenje sa po 30 djaka, skoro pola Romi. Problema preko glave, puno izbeglica u ovoj sredini. Ali jedino, zaista jedino sto pomaze da se svaki problem resi ili predupredi je RAZGOVOR. A ti odbijas da razgovaras. Oni moraju imati mesto gde ce izneti svoje misljenje, posto ocigledno u kuci postoji jednoumlje ili neko nakaradno misljenje. Raditi sa decom je tesko, sa razlicitom decom jos teze, ali upravo tu je lepota svega, naci nacina da oni neke stvari prihvate. Ako je to neko kruto, neobjasnjeno, ali striktno pravilo, pa sve vise sam ubedjena da to ne valja tako. Oni beze od pravila upravo rusheci ih i izvrgavajuci ih ruglu. Ako ih ne shvataju, a ne mogu da shvate jer, kao sto rekoh, u kuci imaju nesto drugo.

Ok, ti mozes ostati pri svome, ali ja ostajem pri svome da tvoje cutanje i strogo drzanje teme kao tabua, meni ne deluje ispravno.Cak naprotiv, UBEDJENA sam da treba drugacije.

25. avgust 2009 13:05:26, Sizif

MMMila – možda deluje kruto, možda deluje neobjašnjivo, možda i sigurno da to nisam dočarao tačno kako izgleda; da li iko RAZGOVARA sa tom decom više od mene?

Pa, MMMila, deca sa svojim roditeljima ne razgovaraju ja to vidim,, jer meni se poveravaju, ja sam im Draga Saveta za ono za šta im (ponekad) trebaju roditelji: pomažem da urade ono što hoće: da raskinu sa frajerima, da smuvaju devojčice, da ubedimo tatu da uvede adsl internet i hiljadu drugih stvari, da napišemo molbu za civilno služenje vojske; trista puta sam rekao da nema veze ko je ko, da to NE MORAMO da znamo (NISAM rekao da ne smemo), znamo ako dete samo kaže, a reći će ako oseti da je sigurno da neće niko da ga povredi;

I da, niko nije popio kaznu zato što je rekao svoju naciju, niti što je mene pitao za moju nego zato što je vređao drugu. Moram da se stavim u poziciju povređenog deteta, a ne da opravdavam onoga ko ga je povredio. To što njima fali, to treba da dobiju u školi i u porodici. Ja mogu da glumim roditelja, ali ponavljam samo da glumim. Strašno je što to ponekad radim umesto samih roditelja – dakle to izigravanje.

Ja koliko vidim, to što zoveš “moje” i “tvoje” (pri čemu treba da ostanemo) su ustvari dve iste stvari, naravno uz ovo objašnjenje koje nisam na vreme dao. Tekst bi bio jako dug da sam baš sve hteo da pišem, a ja sam samo hteo da slikam jednu sličicu.

Inače, ono što uvek volim da kažem, a opet se naslanja tj preklapa sa tvojim komentarom je sledeće: Moj posao nije uvek lak, ali je uvek lep. Sa drugačijom filozofijom, tj stavom prema radu sa decom, ne vredi raditi

25. avgust 2009 15:26:51, Sizif

#eMili – E, super si mi dala podlogu; Ako njom budem otvorio Pandorinu kutiju, neka bude na mom blogu, da ne “propastim” tuđe blogove; dakle ovde (sa ove strane), takve viceve priča narod koji je u većini, podsmehujući se manjinama; možda nesvesno, možda svesno a prikiveno, možda namerno,… Ja mislim da zato što vas tamo u Vojvodini ima puno različitih, kao što reče, svi ste jednako (ne)brojni, samim tim i tolerantniji jedni prema drugima; e u takvoj atmosferi, mislim da je lako i opušteno praviti fore, a kako ti reče a i sam o tome nešto znam, najslađe je na svoj račun. Ja obožavam baš na sopstveni, kad me ponese emocija.

26. avgust 2009 10:51:54, kojak

U principu sam protiv svih zabrana, iz istih razloga kao i osatli, jer su konztraproduktivne, a i razumem da su ponekad neizbežne.

Ipak, vezaću se malo i za tvoju repliku Gostu (deo): “Kako Tita u poslednje vreme tretiraju, kad čujem neko poređenje s njim, moram dooobro da promislim da li je kompliment ili ne; on je branio?”

Zanimljivo je da je i sam pojam Tito postao (prećutno) zabranjen, a da niko tačno ne ume da definiše kako i zašto, jer nije proglašen (zvanično) ni zločincem, ni naordnim neporijatljem.

A propos ove teme – u neko njegovo vreme su nacionalne manjine zbilja bile zaštićene i uvažavane, kako god to neko tumačio danas, kao što smo i u drugim oblastima bili znatno napredniji, nego danas. Svojvrstan paradosk, ali tako je, na žalost.

Uh, široka tema jaaako, i ko zna koliko bi još moglo da se priča o deci i našem odnosu prema njima, a i prema manjinama naravno.

26. avgust 2009 13:09:19, Sizif

#kojak – pa, eto za skoro pola nesporazuma u komentarima sam sam kriv. Dakle, ono što zaista jeste, to je da niko NE MORA ako neće da mi kaže odakle je (kao što rekoh, zavisi od toga koliko oseća sigurnosti, a ja se trudim da napravim takvu atmosferu da smo svi ljudi na prvom mestu. I daleko od toga d astojim sa bičem i negde nešto nekome braniom, pa pozivam vas sve da vidite na licu mesta.
Poenta je u tome da se većina uvek oseća nadmoćnom, a da to često bude tako primenjeno da manjina oseća nelagodu. I ja na to moram da pazim. Meni je došli dvojica dečaka i jedan je rekao: “Ovaj je iz Hrvatske”, na šta na rekao da su mi ovde svi isti. To kroz razne oblike često pominjem deci, tako da ko dolazi duže on zna. Oni koji dolaze duže i pored sve moje priče budu “fajeri” ili “frajerkinje” e to onda nije korektno; pošto je i posle toliko godina stanje u ex yu jako rovito, moram da budem oprezan.

Zaista neću (osim možda na pp) da ispričam taj vic koji me zgrozo a koji je devojčica od 15 godina ispričala samo dve sekunde pošto sam rekao da nema vređanja drugih nacija, vera i opredeljenja – trebalo je svi koji su pročitali ovo da budu tu i čuju taj bezobrazluk. Ako ništa drugo zbog toga je rbalo da leti napolje.

Što se tiče poređenja s Titom, znam mnogo ljudi koji kažu: “Nisi smeo da kažeš šta hoćeš, al si mogo da spavaš gde hoćeš”, “Sad možeš da kažeš šta hoćeš, ali ne možeš da spavaš gde hoćeš”. Ili ona: “Nisam znao da sam Srbin, ali sam živeo ko gospodin”. Da je bilo fleksibilnije, ja se ne bih sretao sa deviojčicom koja iz inata vređa Rome. I naravno, gadi mi se to što se prećutkuje činjenica da je Tito bio na čelu vojske koja se (iz)borila protiv fašizma i to mu je nesumnjiva zasluga, ali to ne sme niko da kaže, opet da ga bučna većina ne bi “progutala” i vređala.

Ne želim da reagujem posle, nego koliko mogu da predupredim ono što može da se desi. Povređene dečje duše teško se leče ili se uopšte ne leče.

28. avgust 2009 14:10:00, Gost kod grofice na veceri

Ja nisam protiv zabrana. U Severnoj Americi i Australiji, znači u razvijenim, imigrantskim zemljama, mladim nacijama, zabranjeno je govoriti na taj način. Naprosto, na snazi je neka vrsta verbalnog delikta. Platiš globu ili ideš u zatvor.

Opet, ima onaj vic, gde kao, mladim regrutima u USA Army narednik objašnjava:

“Ovde nema veze ko je koje boje, bele, crne, žute ili crvene. Ovde smo svi zeleni!!!”

Potom, taj isti narednik izdaje komandu:

“U dve vrste!!! Svetlo zeleni u prvu, tamno zeleni u drugu vrstu!!!”

30. avgust 2009 22:52:18, Sizif

#Goste – eto, dogodilo se da sasvim neplanski izbrišem odgovor na ovaj tvoj komentar, no, probaću ponovo: dakle problem je što takve viceve prave (uptrebiću reč koju ne volim, ali mi ne pada druga na pamet) pripadnici većinskog naroda, jer, pretpostavljam, osećaju nadmoć; onda ovi drugi imaju pravo, mogu, a neki se i osete povređenima, a ja to ne želim da se desi kod mene na internetu. Tu možemo pričati o milion drugih stvari, zezati se, ali samo dok atmosfera opuštenog ne pređe u raspušteno; to je ono što moj posao čini teškim, jer uvek moram da motrim da se ta granica ne pređe; siguran sam da znaš kako deca žure da osvoje nove i nove slobode, a neke od njih upravo prelaze granicu normalnog funkcionisanja grupe. Sve ovo ulazi u onu rečenicu kojom opistujem svoj posao: nije uvek lak, ali je uvek lep. I izazovan.

A i vidiš kakvi smo ti mi u Srbiji: delimo se i među sobom na Dragačevce, Ercove, Grebiće, Čarapane, … ali ta podela je bezazlena, jer jedni s drugima nisu ratovali za tetritoriju.

Teško mogu da ponovim emociju, još teže da je opišem istim rečima, ali recimod asam ovo rekao u tom nesrećno obrisanom komentaru.

Pozdravljam te.

Oglasi

A šta vi mislite o ovome?

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s